Nikada nisam bila sportski tip i nikada nisam redovno vežbala. Sporadično, tu i tamo, ušla bih u neki fitnes klub ili teretanu da pitam koliko koštaju termini, ali tu se priča i završavala. Prvih 46 godina života ulagala sam u mozak, narednih 46 ulagaću u telo. Tako sam odlučila.
Ana je naišla u pravom trenutku. Upoznale smo se preko posla. Pričala mi je o važnosti redovnog vežbanja za zdravlje i vitalnost i predložila da počnem u njenom fitnes klubu da vežbam. Žene srednjih godina preopterećene su obavezama i vrlo malo vremena nađu za sebe. Ne razlikujem se mnogo od tog prototipa. Imam obaveze prema porodici, poslu, višak kilograma gomilala sam godinama a po prirodi sam hedonista pa mi uživanje u hrani apsolutno nije strano. Anin predlog naterao me je da se zamislim.
Pre dve godine slomila sam nogu i bila prikovana za krevet dva meseca a još šest sam odlazila na fizikalne terapije. Taj period pokazao mi je kako se čovek oseća kada ne može da se kreće i prisiljen je na mirovanje. „Kakva bi to starost bila ako budem morala da je provodim u krevetu?“, zapitala sam se i shvatila da mi se upravo to može desiti ukoliko nešto u svom životu ne promenim. Jer ovo su godine kada donosite odluku kakvu ćete starost imati. A ne možete očekivati da će vam se desiti promene ako ponavljate iste stvari na isti način. Morate menjati navike i postupke da bi do promena došlo. Sagledavši relano probleme sa viškom kilograma i dugogodišnju fizičku neaktivnost kao i posao koji me veći deo dana „prikuje“ za kompjuter, odlučila sam da se menjam.
Pre tri nedelje počela sam redovno da vežbam. Očekivala sam jaku upalu mišića, ali se to nije desilo, jer kad radite sa trenerom ona vam stručno dozira intenzitet vežbi i polako vas uvodi u ceo proces. Na vežbanje sam se lagano privikavala. Prvi deo treninga su vežbe na spravama i bez njih a drugi deo je kardio trening na traci. Vidite, ta traka je meni uvek izgledala kao poptuno bemsilena sprava – ljudi na njoj trče ili hodaju i gledaju u TV. Sa strane gledano izgleda komično. Međutim, sada mi je to omiljena sprava jer imam osećaj da sam nakon 45 minuta brzog hodanja potpuno druga žena.
Ono što mi je daleko teže palo od vežbanja, je ishrana. Dobila sam program baziran na hrono ishrani i predlog jelovnika za svaki dan. Nisam neki sladokusac, ali testa obožavam. Sve je to zabranjeno. Večera je takođe problem, jer sam noćni tip i budna sam do kasno. Kako da jedem u 18h ili 19h a da ne budem gladna u jedan po ponoći? Pa pojedem tu i tamo po nešto, uglavnom neku salatu ili voćku, al to se ne bi smelo raditi u gluvo doba noći.
Odlučila sam u ovome da istrajem. Program u koji sam uključena zove se „Čudesni fitness izazov“ i namenjen je ženama srednjih godina. U „Orange Zone“ klubu atmosfera je pozitivna, žene se druže i dok vežbaju pričaju o svemu. Pridružite nam se da se zajedno borimo sa viškovima!
Tanja Njegomir
