Na početku da se izjasnim – ja ni pred streljačkim vodom ne bih priznala broj kilograma. Za godine ne marim.

Kada sam nedavno odlučila da krenem sa vežbanjem niti jednog trenutka višak kilograma, koji evidentno imam, nije mi bio problem u estetskom smislu. Apsolutno nemam nikakav problem ni da se skinema na plaži u bikini a kamoli da vežbam sa ženama raskomoćena u fitnes klubu.

Međutim, nema šanse da bih broj kilograma ikome rekla. Niko u mojoj porodici ne zna taj podatak niti bilo ko od mojih prijateljica. Apsolutno niko. Silom prilika pristala sam da tu cifru sazna moj trener Ana, jer je to osoba koja me jednom nedeljno stavi na vagu, da proveri efekte. To mi je na početku bio veliki problem – niko ne zna koliki je broj mojih kilograma i sad odjednom moram da kažem Ani. Ali shvatila sam da nemam kud, jer ako hoću da vežbam moram i da se merim. Prilikom prvog merenja rekla sam treneru: „Sad ako izgovoriš ovu cifru naglas – ’mrtva si’!“

Nedavno sam na ovu temu vodila diskusiju sa prijateljicama na Fejsbuku. Mahom su to moje koleginice sa fakulteta, pa s obzirom da smo vršnjakinje, susrećemo se sa sličnim dilemama.

Krenulo je zezanje, neke su pričale da ne mare ni za jedno ni za drugo, druge su vikale da vaga laže, treće su javno govorile i broj godina i kilograma….No, na kraju smo zapravo izvele zaključak da je gotovo svaka od nas krenula nešto da vežba. Ja na fitnes, jedna na jogu, druga u teretanu, treća na plivanje….Sve smo 40-godišnjakinje. Ispostavilo se da je svaka od nas, ako izuzmemo i one koje celi život vežbaju, u poslednjih godinu dana imala slične dileme vezane za vitalnost i zdravlje, višak kilograma, kondiciju.

Dogovorile smo se da uskoro na Adi Ciganliji organizujemo druženje, da svaka ponese neku zdravu hranu, šetamo se, vežbamo i napravimo piknik. Objavićemo datum okupljanja pa nam se pridružite.

Tanja Njegomir